Gojaznost je, pre svega, posledica nezadovoljstva. Tehnološki razvoj odvojio je čoveka od prirode i njegovih prirodnih potreba, stvarajući mu veštačke. Nema tu pomoći. Stanovništvo će još više da se udebeli.

Problem je u čovekovom egoizmu. Posvesno smatra da mora da se ne najede, već naždere. Ustvari nezadovoljan je s životom pa rešenje traži u hrani. Zbog toga troši sve više na hranu pa za druge potrebe ima manje. Umesto da stane i da se preispita, on nastavlja i dolazi u situaciju da je teret i sebi i drugima oko sebe akko ih ima.

Dokle god "nezadovoljni" u Stradiji imaju da se prežderavaju, zadovoljni su sa režimom.

Neko probaju 15 dana da "poste na vodi" kao nezaposleni pa će da vide šta je nezadovoljstvo.

"nezadovoljstvo" koje ti opisuješ je psihički poremećaj koji nema veze sa realnošću života u našem društvu nego je odraz psihičkog poremećaja same ličnosti.

Puna mu je zgrada debelih i zadriglih penzionera i profitera koji su se obogatili u nekoj od "privatizacija" zadnjih 25godina koji su uvek "nezadovoljni" jer umesto da vuku jedna kolica hrane sa pijace svaki dan oni bi da vuku bar troja...

Dok sa druge strane svi oni koji imaju pravo razloga za nezadovoljstvo (dvoje dece, jedan član porodice radi, drugi povremeno) su svi "šlang" i u "formi"

Slika gojaznosti je i slika "sreće" i siromaštva jednog društva.
U tom smislu, se moramo osloboditi predrasuda da je zdrava hrana skupa.
Više povrća i našeg autohtonog voća, meso sa sela, hleb od integralnog brašna sa sela sa vodenica, ceđeni sokovi od jabuke koštaju koliko i Koka Kola a o hranljivosti ne treba ni govoriti u odnosu na štetnost Koka Kole Fante i sličnih gluposti.
Šetnja umesto bensedina.
Pomoć starijim sugrađanima umesto dizanja tegova.
Reciklaža garderobe i poklanjanje nenošenog onima kojima je potrebno.
Sve su načini da budemo srećniji, zdraviji i u boljoj formi i duhovno i fizički i materijalno!
Najbolje stvari su besplatne!
Ono što se može kupiti novcem ne garantuje sreću!

Kao lekar sa praksom od vise decenija,mogu vam samo reci,na prvu loptu sto se kaze:Najlakse je odrzati normalnu tezinu tako sto manje jedete,odnosno jedete koliko vam je potrebno.Mnogi ljudi ne mogu da menjaju svoje radne i druge obavze,nemaju vremena za setnje i hodanje,ne mogu mnogo bolje da se organizuju.Ali svako moze da jede manje.Naucite sebe da jedete samo kada ste stvarno gladni.Nemojte da jedete zato sto je vreme za jelo(vreme za jelo je kada ste gladni),zato sto imate priliku,vreme,a posle ga mozda nece biti,zato st0 ima hrane ili da nekome pravite drustvo.Pitajte da li da jedete ili ne samo svoj zeludac.I pustite ga da malo krci,cvili i moljaka.Biti gladan je divna stvar.Nedeljom,umesto sto se okupite oko stola,postite,jedite najmanje obroke.Ne bojte se,necete umreti od gladi,tu je vas voljeni frizider,pun i prepun.Nije toliko vazno sta jedete(i to je vazno)koliko je vazno koliko jedete.

Čini mi se da je problem u prerađenoj hrani, praznim kalorijama, jeftinoj hrani koja ima pojačivače ukusa da pokrije prazninu i čovek koji to jede objektivno je gladan jer je uskraćen za hranljive materije, jer ih u toj hrani ima samo u tragovima.

Postoji aksioma po kojoj je gojaznost, odnosno podsvesna potreba za prekomernim jelom, izazvana nacinom odgoja novorodjenceta.
Ona kaze da deca koja paznju od majki dobijaju samo tokom hranjenja imaju podsvesno usadjen refleks koji osecaj sigurnosti i emocionalnog zadovoljstva povezuje sa unosenjem hrane u organizam, bez obzira na osecaj gladi.

visokopoštovani g-dine Nikoliću, nisu to troškovi, to su posledice stresa uzrokovanog lošim kvalitetom života. Gojaznost je posledica: niske plate, nezaposlenosti, beznadja u društvu koje je stvorila neodgovorna državna politika. Konzumiranje velike količine jeftinog testa koje nadomešćuje hranu bogatu belančevinama koja se ne vezuje u molekule masti u organizmu je posledica siromaštva, a ne izbora. Antidepresivi kojima su gradjani Srbije izloženi kako bi mogli svakodnevno da funkcionišu takodje zahtevaju pojačani nevoljni unos ugljenih hidrata- šećera, a sve se u ljudskom organizmu razgradjuje na nivo šećera, čak i pomenuto testo. Elem, vlast bi trebala da bude srećna dok smo na antidepresivima, mirni i jedemo testo i gojimo se. Problemi nastaju kada nam se smanje plate i penzije, a sedativi traže pojačan unos hrane...e u toj situaciji postajemo razdražljivi. Molim vas da uzmete moje argumente u obzir prilikom pravljenja sledeće studije i naglasite da nećemo više trošiti ako jedemo.

Kada već govorimo o troškovima, treba imati na umu da u ekonomiji rashod jedne najčešće predstavlja prihod druge strane. Ne može se reći da su u nastaloj situaciji svi gubitnici.

Na primer, po podacima Kliničkog centra u Nišu, 50% svih operacija je odstranjivanje žučne kese, 25% kile, dok preostalih 25% čine sve druge operacije zajedno. U gradskoj bolnici na Zvezdari postoji posebno hirurško odelenje specijalizovano samo za kile.
Obolenja žučne kese i kile su direktna posledica loše ishrane i nedovoljnog kretanja.
Naš privatni zdravstveni sektor se još brže prilagodio. Dovoljno je samo pretražiti Internet na tu temu „žučna kesa“.

Dugoročno gledano, škola je najbolje mesto gde država sa malo para i nešto više truda, može da pomogne da se ova situacija preokrene. Mislim da i danas u 7. razredu postoji predmet „domaćinstvo“ u okiviru kojeg se uče osnove ishrane. Dakle, domaćinstvo i fizičko vaspitanje zajedno, mogu da nas povedu ka nekoj novoj manje gojaznoj Srbiji.

Brz tehnički napredak (traktori, kombajni,berači kukuruza...)odbacio je veliki deo teškog i iscrpljujućeg rada na njivama.
(moj budače, moj ludače, sad je traktor prvi faktor u poljoprivredi-pevali su pesnici)

Drugi faktor biće San Pastore, Libelula, Leonardo,talijanske visokorodne sorte pšenice, i ruska Bezostaja.Uskoro su stigle i domaće sorte.
Stigle su visokorodne sorte i za druge kulture.Kukuruz je bio ekonomski važniji ali višestruko uvećanje rodnosti pšenice rešilo je PITANjE HLEBA. Pitanje hleba je vekovima i političko pitanje prvog reda.
Generacija u čije vreme se razdrešio taj čvor osećala se krajnje pobednički.
Kopač kome su traktor i herbicidi uzeli motiku iz ruke, stigao je u grad i zavaljen na kauču sa velikim zadovoljstvom na TV gledao žetvu.
Šta je bila bitka kod Kurska prema kombajnima koji idu kroz žito.Ništa.Na početku žetve vremenske prognoze unosile su malo straha ali se znalo da će se sve dobro završiti.

Epidemija gojaznosti je globalni problem i države uglavnom odgovoraju na nju kampanjama kojima pokušavaju da obrazuju stanovništvo, dodatnim oporezivanjem nezdrave hrane i sl, a izgleda da na tom planu srpska država ne radi ništa, mada je kultura ishrane na nedopustivo niskom nivou.

U Beogradu nema ulice bez jedne ili više pekara koje proizvode burek i druga masna testa, a mnogo ljudi jede u hodu. Pri tome, prilično je rašireno uverenje da je u Srbiji hrana dobra i zdrava, dok se po kućama jede prekalorično, premasno, preslano i sa previše šećera i generalno je kvantitet zamena za kvalitet.

Prvi korak u ispravljanju sadašnjeg stanja bi bio da ministarstvo zdravlja kroz medije edukuje građane i nauči ih da nije potrebno unositi više od 2.000 kalorija u toku dana (osim ako ste drvoseča), da tanjir ne treba prepuniti, da treba jesti više (svežeg) povrća, a manje masnog mesa, da se slatkiši ne jedu svakoga dana, a i da je i na svadbi, rođendanu ili slavi dovoljno pojesti po jedan kolač(ić).

Ne znam da li je iko spomenuo alkohol i posledice tog djubreta po coveciji organizam ukljucujuci i kilazu.

Mi Srbi imamo tu kvazisubkulturu piva i rakije, i generacije izmedju 15 i 35 godina nam se opijaju bar 2x nedeljno po ovim nasim neokafanama i folkotekama za male pare.

Video igrice su otrov takodje.

Ni među manekenkama (naročito onim anoreksičnima) nema gojaznih.Nema ni gojaznih komaraca.
Zemlja se raspada, sve je manje zaposlenih, nacionalni dug sve veći, nelikvidnost masovna, industrija uništena, a poljoprivreda skoro ugašena...
...ostalo je samo da još bude uništena gojaznost.
Kažu daje Staljin rekao: "nema čoveka, nema prolema".

Odlicna tema,pogotovo sada,kada su jos u jeku zimski praznici.Kada je povecana tezina u pitanju posoje 2 faktora:hrana i covek.Ja bih prvo o hrani.U potpunosti se slazem sa seljakom bezemljasem.Nauka primenjena u poljprivredi vec 50ih g 20.v. omogucila je proizvodnju hrane da se zadovolje potrebe ne samo tadasnjeg svetskog stanovnistva,vec i sadasnjeg(koje je mnogo vece)pa cak i vise.Medjutim,tada je,pre svega u SAD,pocela da se razvija tzv industrijalizovana pojoprivreda,koja je,u potrazi za sve vecim profitom,pocela da na potpuno neprirodan nacin proizvodi biljke i zivotinje za ishranu ljudi.Zato,bez ulazenja u nepotebne detalje,savremena hrana nije za ljudsku ishranu,zagadjena je hormonima,pesticidima,antibioticima,bojama,emulgatorima i cime sve ne.Takva,ona izaziva u organizmu razne promene,lazne signale,pa se danas smatra glavnim uzrokom povecanog aoetita,koji rezutira povecanom tezinom.

Za k-paxa:Drzave u savremenom svetu vole da se "brinu"o svojim gradjanima.Sloboda coveka da radi sta zeli zavrsava se tamo gde pocinje sloboda nekog drugog.Posto preterasna ishrsna,uzimanje soli,secera i sl ne uticu,uglavnom,na druge pored nas-to bi ovo trebalo da bude dozvoljeno.Pitanje finansjskog opterecenja osiguranja treba posebno da se resi:naravno da gulikoze,koje zive od naseg straha,i koji nam svima svakdnevno zavlace ruke u dzep,zele da osigurvaju samo mlade,lepe i zdrave,tj da uzimaju pare,a nista ne trose.Osiguranje nije postjalo u 19.v.,i ako tako nastave treba ih ukinuti.Kad niste osigurani mozete sa sobom da radite sta zelite i da od posledica oga umirete na ulici.Lazna humanost,kojoj to smeta,i koja vas psigurava od vas samih svodi se na to da vam celog zivota zmaju pare,a kada vam neso treba onda kazu:nema.Zato sam protiv te iluzije o kojoj nam se stalno prica.Cim se nesto prica-od toga nema nista.Uzgred,oporezivanje,i uopste manipulisanje sa cenama"fuj"proizvoda...

11 januar 2016 14:55 Roksanda @ Seljak bezemljaš

Opšte je mesto, su sve Drine sveta krive, da ih treba ispravljati a da ih ispraviti nećemo.

Debljina je bila ideal.Stizalo se iz vremena u kome su "ljudi imali više kostiju i kože nego mesa"
Debela žena (sada bi to bila normalno uhranjena) važila je za ekstra lepoticu.Estetiku je određivala računica da je "debela"zdrava i da će lako rađati.
Računica je zabašurena i kao što to obično biva postala "vrednost".(ima li tu žena,govorilo se do sedamdesetih za "mršave")
Između šezdesetih i pedesetih ideal je ostvaren.
Kako obično izgledaju ostvareni ideali možemo videti na ulici.
Ideal je u estetici ostao kao "silikonska lepota".

U vreme M.J.Batuta osnova ishrane je kukuruzni hleb. Brašno sa i 8%do 64% nečistoće.
Ideal je bio beli hleb.Koji je sad crn zbog boje.
Boja (bojanol)se sipa iz džakova (doduše od 10 kg.)
Pun je aditiva i konzervansa.Konzervansi su direktan put za rak debelog creva.
A meso....

...nije bas jednostavno.ProizvodjacI se brzo snadju pa izbace zabranjene materrije iz recepture,a obicno unesu nesto jos gore.Tako se igra kolaricu-panicu nastavlja.Srbi(i Srpkinje)jesu debeli,sto se vidi iz podataka o bolestima,od kojih boluju i umiru.Pogoovo deca i najstariji,dok oni srednje generacije brinu o tezini zbog estetike,Postp kod nas decu hrane uglavnom bake-onda sredovecni,koji imaju decu,ne uspevaju da znanje prenesu na svoje potomstvo.Poseba prica je alkohol,koga bi trebalo potpuno zabraniti,ali to,tehnicki,nije moguce.Zato bi mu trebalo rigorozno dici cenu,da se smanji broj onih koji sebi mogu da ga kupe i kolicina koju mogu da kupe.Od toga nema nista,ne samo zato sto kod nas svako pece domacu(posto nema seljaka-nema vise ni domace),vec i zato sto drzava kupuje socijalni mir jeftinim picima,jeftinijim od beensedina.